Kada su u pitanju preduzetničke radnje, razlikujemo dva načina oporezivanja:

• preduzetnička radnja „knjigaš“
• preduzetnička radnja „paušalac“

Paušalno oporezivanje je propisano članom 40 Zakona o porezu na dohodak građana. Ovakav način oporezivanja je predviđen za preduzetnike kojima vođenje poslovnih knjiga otežava poslovanje.

Uredba o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti (zadnja izmena 2014 godine) i Uredba o izmenama i dopunama (iz 2017 godine) uređuje koje delatnosti mogu biti paušalno oporezovane. Takođe, ova uredba raspoređuje delatnosti u određene grupe na osnovu kojih se obračunava polazna osnovica oporezivanja.

Paušalni obveznik nije dužan da pravda podizanje gotovine sa poslovnog računa niti da vodi poslovne knjige, osim KPO knjige (knjiga o ostvarenom prometu paušalno oporezovanih obveznika).

Ukoliko paušalac pređe limit od 6 miliona dinara u toku kalendarske godine, prelazi u knjigaše. Za prelazak limita u prvoj polovini godine,poslovne knjige počinje voditi od 01.07 tekuće godine. Ako limit od 6 miliona dinara pređe u drugoj polovini godine , poslovne knjige počinje da vodi od 01.01 naredne godine.
Ukoliko paušalac predje limit od 8 miliona dinara u toku prethodnih godinu dana (ne gleda se kalendarska godina), odmah ulazi u sistem pdv i prelazi na vođenje poslovnih knjiga.

Doprinosi koje plaćaju paušalci zavise od nekoliko različitih kriterijuma:

• mesto na kom se radnja nalazi
• broj zaposlenih radnika
• tržišni uslovi u kojima se obavlja delatnost
• površina lokala
• starost obveznika i njegova radna sposobnost
• visina prihoda obveznika koji obavlja istu ili sličnu delatnost
• ostale okolnosti koje utiču na ostvarivanje dobiti

Mana paušalnog oporezivanja je u činjenici da su doprinosi preduzetnika paušalca često veoma viši u odnosu na doprinose preduzetnika knjigaša.

Medjutim, ni ovo nije uvek slučaj. Visina doprinosa i poreza kod paušalno oporezovanih radnji se znatno razlikuje od činjenice gde je sedište radnje. Tako na primer kod iste šifre delatnosti, paušalci iz Beograda ili Novog Sada imaju mnogo veću polaznu osnovicu nego paušalci iz manje razvijenijih krajeva Srbije.